­­­”Neka je kupio, pošteno je zaradio”, “jebite mene a ne njega”, ili zašto siromašan čovek prima metak za bogatog (Deo prvi)

“Postoji mnogo načina da se čovek obogati, većinom su ružni”

Fransis Bejkon

Veliku tajnu ekonomije, da novac u stvari ne postoji (ili ga bar nema onoliko koliko nam se čini da ga ima – pogledaj pod “Bankarski sistem”), naučio sam kasno, negde na drugoj godini studija, otkrivajući, kao pravo malo čudo, stranicu po stranicu udžbenika “Osnovi ekonomije”, i oduševljavajući se tom savršenom naukom koja mi je sve vreme dotad bila daleka, dosadna i strana.

O njoj sam sudio po onim osrednjim učenicima u osnovnoj školi, koji su listom upisivali srednje ekonomske škole, kao nekakav siguran put za samostalan život, a posao će se sa tim znanjem i diplomom već naći i bez fakulteta, jer – zanat je zanat.

E sad, ne znam šta se u ekonomskoj školi tačno uči i koliko je taj mladi mozak spreman da prihvati osnove ekonomije u toj dobi, tek, ja sam fascinaciju ovom, pseudo naukom doživeo sa svoje 22, ili 23 godine, deklamujući nakon položenog ispita, lekcije svojim prijateljima i praveći se važnim da razumem “kako novac funkcioniše”.

Zapravo, tek sam bio zagrebao neke osnovne ekonomske pojmove, kao što su agregatna tražnja i ponuda, makroekonomska jednačina, i kao najveći pojam od svih – inflaciju, reč koja je ovom narodu sada već generacijama upisana u genetski kod.

 

Međutim, iako ovo moje “osvajanje” ekonomije nije bilo toliko davno, vremena su se menjala eksponencijalnom krivom kao i naša predstava o novcu, ukratko – ono što je bilo milion, vrlo brzo postalo je deset miliona, tih deset miliona, stotinu miliona (kao da govorimo o kilogramima kukuruza a ne o novcu), milijarde su već bile “kao dobar dan”, a garažni startapovi tek su se spremali da u svakodnevni govor uvedu bilione i neke bajkovite reči kao što su jednorozi (unicorn, milijarderski startup, redak fenomen u moru propalih startupova).

Pojava društvenih mreža koje (dez)informaciju šire brže od čovekovih misli, donela nam je nove milione i milijarde, ovoga puta pregleda, koji su vrlo brzo našli najbolji način da komuniciraju sa onim paprinim milionima i tako oplode saradnju, stvarajući astronomske profite Youtube i Instagram zvezdama za koje je, čini se, internet nebo još uvek dovoljno široko.

Nule su ubrzo postale samo protraćeni prostor na displeju a konzumenti elektronskih medija, navikli da informaciju dobiju sad i odmah, uveli su slova kao što su K za hiljade, i M za milione, jer 1,000,000,000 “is so 2010-s.”.

U toj igri brojki i slova, naučili smo da s lakoćom prihvatamo vesti o basnoslovnom bogatstvu pojedinaca koji su svoj imetak stekli preko noći i čije fotografije krase sobe naše dece kojima je jedini cilj – da se jednog dana nađu na njihovom mestu.

Mladi naraštaji već uveliko izgledaju i razmišljaju starije i zrelije nego što je to radila moja ili generacije dece pre mene, sa samo jednom mišlju na pameti – kako zaraditi veliki novac, i objavljivati fotografije i snimke svog luksuza (ili tuđeg, kojeg predstavljamo kao svoj) do kraja života.

Mnogi u tome ne vide bilo šta sporno, šta više, ovi ciljevi postali su dominantna ideja vodilja novih generacija sa jednim jedinim životnim motivom – još!

Još novca, još patika, još automobila, satova, nakita, još dece, još putovanja, još ručkova, večera, stanova, telefona, privatnih aviona, pustih ostrva, mondenskih skiljališta, stvorivši tako sumanuti vrtlog različitih amblema uspeha kojem se kraj ne nazire.

Ipak, i dalje veoma mali broj dece “out of cycrcle” ostvari ove ciljeve, na kraju nalazeći utehu u sitnim zadovoljstvima repetitivne svakodnevnice.

Oni, pak, koji se rode u sredinama koje im omogućavaju zadržavanje privilegija, na sve načine pokušaće da svoje bogatstvo umnože i prenesu ga na sledeću generaciju rođenu unutar istog kruga.

Novac tako nastavlja svoju oplodnju u korist privilegovanih, čiji se krug sa svakom sledećom generacijom širi i u koji se kooptira novi broj “srećnih novajlija”.

Rast broja bogatih

Cena karte za ulazak u društvo bogatih menjala se s vekovima, pa je ta granica rasla ili padala u zavisnosti od niza faktora koji su uticali na statističku sliku individualnog bogatstva.

Prema opšteprihvaćenoj mernoj jedinici izraženoj u dolarima, da bi se neko u SAD mogao smatrati bogatim, morao bi da poseduje imovinu (nekretnine i račun) u vrednosti od 2,6 miliona dolara.

Ipak, neka skromnija, i realističnija gledišta kažu da je zarada od oko 100.000 dolara godišnje, sasvim dovoljna da bi se neko mogao smatrati imućnim, odnosno da takva zarada zadovoljava svaki uslov za lagodan život i ispunjava sve čovekove potrebe u današnje vreme.

Ni stanovnici Velike Britanije ne skreću mnogo sa ovog kursa, pa su tako poslednja ispitivanja pokazala da je bogat onaj koji prima godišnju zaradu od 60.000 funti, što ulazi u američki prosek kada su bogati u pitanju.

Broj bogatih Nemaca takođe raste iz godine u godinu, a godinšnja zarada od 108.000 evra postala je norma koju sve veći broj stanovnika ove zemlje s lakoćom ispunjava.

Tome u prilog idu i bagatelne cene namirnica i potrepština koje se od Indije do Kine proizvode po robovskoj nabavnoj ceni.

Zahvaljujući savremenim tehnologijama i online poslovima, broj onih koji zarađuju dovoljno da bi se smatrali bogatima, iz godine u godinu značajno raste, a količina svetskog bogatstva uprkos redovnim izveštajima o “svetu koji se nalazi u finanskijskoj krizi” akumulirala se čak toliko, da je broj onih koji učestvuju u njegovoj raspodeli, takođe milionski.

Tako je broj milionera u svetu porastao u 2018. za 155% u odnosu na prethodnih nekoliko godina, dok je broj ultra bogatih porastao za neverovatnih 216%.

Međutim, potureni izveštaji (koji su najverovatnije tačni) o veoma malom procentu jako bogatih za koje se tvrdi da poseduju više od polovine svetskog bogatstva, zapravo bacaju prašinu u oči onima koji gutaju mamac takve informacije.

Pozadina i suština takvih izveštaja je da prikriju veliki broj onih imućnih, dakle ne i ultrabogatih, već “dovoljno” bogatih, čija kasta raste meteorskom brzinom.

Ako bi smo za trenutak ostavili po strani milijardere, i kao bogate, odnosno imućne, definisali one koji lagodno žive, u šta bi spadalo osnivanje porodice, kvalitetno školovanje dece sa njihovom sasvim izvesnom budućnošću i pristupom povlašćenim radnim mestima, zatim redovna godišnja putovanja na luksuzne destinacije, posedovanje nekretnina, novog automobila, dobro plaćenog posla, zdrave ishrane i velikog broja slobodnih dana, onda bi broj takvih ljudi danas bio zapanjujuće veliki.

Pogađate – mali broj njih orao je njivu i pravio dobra za čitavo čovečanstvo kako bi se obogatio, mali broj njih izumeo je korisna dobra i predmete koji traju decenijama, mali broj njih napisao je studije o spasu ekosistema na Zemlji i jednakoj raspodeli dobara, mali broj njih otkrio je lek za kancer.

Cilj ovakve kamuflaže, ili odvlačenja pažnje je, po svaku cenu sačuvati tu kastu od potencijalne svetske revolucije, koja će se, za razliku od svih pređašnjih, sada razlikovati po tome što će biti globalna – ona će se voditi na svim kontinentima, u svim društvima, među svim rasama i religijama, nastaće spontano ali će ipak biti sinhronizovana.

Nedavni globalni protesti, iako izazvani kovid krizom i lokdaunima širom planete, zapravo su, najverovatnije imali za cilj da po sistemu kontrolisanog rušenja, slome ili bar ublaže globalnu klasnu revoluciju.

Umesto toga, bes planete preusmeren je u pravcu pobune protiv kovid mera a ne protiv kaste bogatih čiji je, uzgred budirečeno, imetak tokom pandemije znatno uvećan.

Energija masa širom sveta, utrošena je tako na potpuno pogrešan cilj čime je bar za neko vreme odložena svetska revolucija koja bi trebalo da promeni osnove sadašnjeg globalnog poretka.

Za to vreme, kapetani centara moći rade na saniranju posledica krize koju su sami izazvali.

Sada je za njih, više nego ikada važno da održe mit o jednakim šansama u trci za američkim snom i idejom da svako na planeti, ma gde bio rođen, upornim radom i jakom željom može da se propne do “kruga odabranih”.

To je ipak još jedna šarena laža čija hipnotička moć deluje poput magarca i šargarepe na dugom štapu u rukama svetske oligarhije.

Nastavak u sledećem broju…

Leave a Reply

Your email address will not be published.