Završen je još jedan izborni ciklus u Srbiji, vanredni, bez reda dakle i bez previše smisla. Svedočili smo velikoj krađi i izbornoj manipulaciji na brojnim biračkim mestima. O navodno velikoj pobedi izborne liste Srbija ne sme da stane i porazu koalicije Srbija protiv nasilja razgovaramo sa našim redovnim sagovornikom, Lepim Indijancem.
Za početak, kakvi su vam utisci sada kada su rezultati sa birališta konačni?
Moram da otkrijem da sam razočaran. Nešto slično kao i nakon prethodnih izbora. Sada je želja za promenom bila i veća, kao i šanse za pobedu koja se nije desila. Ipak iskustvo me uči da ta postizborna apatija prođe jako brzo, život se nastavi i čovek nekako krene u neke nove pobede.
Šta je tačno razlog vašeg razočaranja?
To je dobro pitanje. Više je razloga za razočaranje. Prvo i osnovno, propuštena prilika da se legalnim putem smeni vlast. Drugo, da takvo nešto nije bilo moguće zbog krađe, kako je kvalifikuju, epskih razmera. Treće i najvažnije, što i dalje nemamo mehanizam da se suprotstavimo ovom mafijaškom režimu.
Šta je potrebno za takvo nešto?
Potreban je jasan lider opozicije. Jedna figura, jedan čovek kojem svi veruju, koji je odlučan, smeo, koji se ne plaši da rizikuje, koji ne kalkuliše, koji se ne boji da narodu govori istinu čak i kad ona nije popularna.
Koja je to istina?
Da Kosovo nije Srbija, da Rusi nisu prijatelji, da crkva ne radi u interesu naroda, da je u Srbrenici izvršen genocid, da Republika Srpska nije Srbija. Za početak.
Mislite li da bi takav političar imao šanse ovde?
Ne znamo dok ne probamo.
Šta je juče zakazalo?
Koalicija Srbija protiv nasilja juče je morala da stane u 20:05 pred glasače i da pozove narod na ulicu. Ipak, imam utisak kao da sve vreme nešto prećutkuju, da nešto dobro znaju, a da o tome što znaju ćute. Možda im je prećeno, možda je prećeno životima onih koji bi izašli na ulicu. Ako je tako, mislim da bi to morali da kažu. A ako to nije tako, onda zaista ne mogu da smislim ništa drugo nego da Marinika, Ponoš i Lazović nisu sposobni da se u ovim i ovakvim uslovima bave ovim poslom, i da bi trebalo da se povuku.
Svim liderima neSNS opozicije, ne čekajte poziv, idite da branite integritet stuba demokratije u Srbiji – slobodnog i transparentnog izbornog procesa.
Ćutanjem birate da branite autokratiju koja prelazi u otvorenu diktaturu.
Svima su nam preci ginuli za slobodu Srbije i… pic.twitter.com/4xWKDF0nDm
— ZastaveDoleITišina (@Nikola68800720) December 18, 2023
Da li mislite da će se povući?
Mislim da neki hoće. Iskreno, mislim da će se Ponoš povući. Generalska čast bi mu to nalagala. On kao čovek koji je ceo život učio da komanduje drugima, juče se poneo kao amater i loš strateg. Sada se zaista bojim da pomislim i kakav bi zapravo general bio da se sutra, ne daj bože, zarati. Deluje mi da mu je najmanje stalo. Njegovi motivi za ulazak u politiku su upitni. Ako mu je adut bila sposobnost da donosi teške odluke u odsudnim trenucima, juče smo videli da on taj adut nema. Mislim da će ostali nastaviti u istom maniru da se bore protiv mafijaškog režima, ali bi bilo dobro razmisliti da li nešto takvo daje rezultate. Čak i samo dokumentovanje svih nepočinstava Vučićeve hunte ne vodi ničemu, nema epiloga. Videli smo da masovna ubistva ovde nisu uslov za promenu, a morala su biti. Ako ni ona nisu alarm za promenu, plašim se da pomislim šta je sledeća lestvica na kojoj ćemo ostati nemi.
Ali Srbija nije ostala nema, imali smo proteste, bilo je mnogo ljudi na ulicama?
To je neki paralelni svet čiji je bes bio uspešno amortizovan svom mašinerijom koja je u rukama Aleksandra Vučića. Mislim da niko i dalje nije spreman da rizikuje život za Srbiju. Prave se strategije za odlazak iz zemlje i način da se ovde preživi u nekakvom eskapizmu, malom svetu koji gradimo u četiri zida, ko ih ima, ili daleko od velikih gradova. Ljudi tu pronalaze spas i nadu.
Ima li nečeg pozitivnog u svemu?
Ima mnogo toga. Za mnoge od nas sve ovo više neće biti izgovor za naš lični neuspeh. Zasuci rukave i počni da radiš na sebi, da radiš za svoju decu ako ih imaš, da radiš za njihov odlazak iz zemlje. Ko nema decu nek radi na tome da i sam ode iz zemlje, a ako već ne može, onda neka ovde proba da stvori nešto od čega će moći da živi, sada i kasnije, kada ode u penziju. Ovo je alarm svima da isključe svoje televizore i portale, možda čak i mreže, i da počnu da grade neki svoj paralelni svet koji se samo formalno zove Srbija. Na vama je da izmislite svoj mikro univerzum u kojem ćete uspeti da preživite ono što dolazi. A to neće biti nimalo prijatno za sve nas.
Sada zvučite cinično i pesimistično…
Pokušavam da dam neki smisleni savet, iako mi to niko ne traži. Voleo bih da zvučim otrežnjujuće. Režim Aleksandra Vučića je hibrid institucionalizovane diktature i tiranije sa primesama navijačke hunte. On stvara svoju elitu i vodi svoju kulturnu revoluciju. Kini su trebale decenije odgovorne politike da izađe iz mulja Maove kulturne revolucije, nama će trebati vekovi.
To sad zvuči kao da besno dete govori iz vas..
Preterujem naravno. Srbiju ovakvu kakva je mogu da spasu samo veliki ratovi i prekrajanje mape Evrope, neko novo savezničko oslobođenje, neki protektorat kao posle Drugog svetskog rata u Nemačkoj. Trenutno smo jedina ruska zona u Evropi. Čak i Gruzija, Moldavija i Ukrajina znaju gde im je mesto i gde žele da njihovi građani žive, jer se ispostavilo da su to veće demokratije od Srbije. Rusija i Srbija brane svoju malu korumpiranu elitu. Rusija to može da preživi. Srbija ne može.
Čini li vam se da su svi mirno prihvatili krađe i manipulaciju na izborima iako je ona bila očigledna?
Prvo nije mi jasno zašto se ušlo u ove izbore, a ako se već ušlo, zašto se greške sa prethodnih izbora nisu ispravile. Drugo, mislim da je bilo dovoljno vremena da se napravi strategija za scenario ovolike krađe, jer se znalo da će do nje doći. Sve to mi govori da opozicione strukture nemaju kapacitet da na ovom nivou stanu na crtu Vučićevom mafijaškom režimu koji ne bira sredstva da ostane na vlasti. Ne možete se praviti blesavi da će nasilnik poštovati izbornu volju građana. Ne možete na nasilje režima odgovarati kao da ono ne postoji. Tada nisu krivi oni, nego mi koji se pravimo blesavi da je sve u redu.
— ivan_forum (@IvanForum) December 18, 2023
Ali zar onda ne bi bili isti kao oni, ako bi smo upotrebili nasilje?
Niko ne govori o nasilju. Ako već želite da budete nenasilni, ovaj režim vrlo lako mogu da sruše gandijevske metode. To znači sesti na ključna infrastrukturna mesta u zemlji i ne odlaziti odatle do ispunjenja ciljeva. Ako dođe do intervencije policije, možda bi se ušlo u građanski rat i ljudi moraju na to da budu spremni. Ljudi moraju biti spremni da podnesu žrtve. Ako je ovaj režim u stanju da ovako bezočno krade izbore, on je u stanju i da žrtvuje desetine svojih građana na ulici da bi sačuvao vlast, u to nemojte sumnjati. Ovde i dalje misle da se Ribnikar i Dubona dešavaju negde drugde i nekom drugom. Mi se ubijamo i u miru. Taj metak može doći do svakog od nas, ratovali ili ne.
Dobro, jasno je da niko nije spreman da gine
Onda idite iz zemlje.
Tek tako, to je vaš predlog?
Da, živimo u vanrednim okolnostima, u neprijateljskoj okupaciji. Nisu Nemci otišli jer im je bilo dosadno, nego jer su isterani.
Zašto mnogi osuđuju Evropu, da ćuti, da ne preduzima ništa, a Ameriku da prećutno podržava Vučićev režim?
Evropi i Americi je svejedno. Oni vrlo dobro znaju ko je Vučić. Vrlo dobro znaju da je Srbija ruska enklava u Evropi. Pa nećete valjda takvu zemlju da jačate svojom podrškom. Njima savršeno odgovara ovo uništvanje Srbije. Slaba kakva jeste, sa povampirenim nacionalističkim pretenzijama, ona ne predstavlja nikakvu pretnju nikome u okruženju. To i jeste cilj.
I za kraj, šta je vaše predviđanje za naredne četiri godine?
Hajde da budem malo i optimističan. Opozicioni glasači pokazali su veliku moć revitalizacije. Iz jednih protesta ušlo se u druge, Beograd je zapravo osvojen, ali zbog krađe i proglašenja nelegitimne pobede od strane Vučića, opozicija neće formirati vlast. Srbija je kao ono burence sa kapislama, svaki trenutak čeka se da naredna pukne, što će opet dovesti do nekih novih protesta, koji sada možda budu malo drugačiji od obične šetnje. Vučić će nastaviti da vlada, i ako tako ostane još dugo, mislim da ćemo uskoro tražiti pasoše Kosova i Crne Gore, koje će, po svoj prilici, nastaviti odlučno ka članstvu u EU, Srbija, na žalost neće.
