Ovaj je svet krojen po drugima,
ja teram po svom, i deljem ga mislima,
I to nema cenu, zato je i glup
Ali svi ste pozvani na moj mali skup:
Vi nesrećni muževi, i frigidne žene,
Vi nesrećne porodice, život vam već vene
Lažete sebe, lažete za druge
laži ti sam sebe
pa kako ti bude.
Imam decu, nemam decu
imam poso, nemam poso,
imam stan, nemam stan,
pa – ipak sam radostan!
Da nahranim mačku, i pse što prolaze,
i zalijem drvo koje hlad mi pravi,
da s likom pred radnjom popušim par šita,
da mi kaže: Živi se, i bez tvoga tvita.
Tako je, moj stari, to je vražja pasija
ako već ja neću, hoće’l ova žgadija,
što lažu za oca, seme i poreklo,
majku li im jebem, i majčino mleko.
Nabijem na kurac, sve vas dobrostojeće
pušili ste redom, misliš niko saznaće,
jebali ste majku vašoj miloj deci
budućnost im stvorili, s glavama u vreći.
S vašijem poreklom, svaka duša nestaće,
teraj se u majčinu, znam, sve vaše živeće…
Ostavićeš šaš, da iz njega nikne,
nada i spasenje, za buduće tikve.
Ne bilo nam…
